Dižem revoluciju.

A courage to make a difference.

Ti nemaš nos. Ja imam nos. Ali tvoj nos nije nos. Tvoj nos je trafika.

Moj nos kao aerodrom. Na moj nos sleću avioni.

Štrikamo lampe, ali uz dodatnu naplatu. Svratite!

Danas sam saznala kako je moja teorija povećavanja nosa u srednjim godinama života u stvari istinita i da fizika baš u sve mora da gura svoj nos, pa i u same noseve. Ali znamja, za sve je kriv Isa Njutn. Da ona jabuka nije prekjuče ilikadveć pala na njega, on je ne bi pojeo i ništa od svega ovoga se ne bi desilo i naši nosevi bili bi srećni i zadovoljni. Ali u pitanju nisu kore za pitu, već zbilja potpuno naprotiv, neka druga priča. U pitanju je gravitaciona sila. Zbog te kurve ljudima visi koža na faci i rastu nosevi.

Aha! Videćete vi! Svima će jednog dana nos biti zalepljen za pod! Ko onaj čikica u reklami za super-lepak što visi na plafonu. Čoveče, zamislite da ste zalepljeni za plafon naglavačke. Pa vaš nos bi se podvrgnuo zlim silama gravitacije! May force be with you! I vaša faca. I zamislite posle nekog vremena – vaša faca kao puding. Ko razume gravitaciju, razumeće i milog nam Kiyoharua i razlog zbog čega je kao mlađi bio veći šmeker i zašto se više kurvao po spotovima no sad. Fizika je kriva za sve. I filozofija naših očeva.

Hm. Filozofija naših noseva. Očeva. Zastave naših noseva. Pisma sa Ivodžime. I Deveta kapija. I Malware bytes. I tako dalje, i tako dalje…

Misterija je napokon na kraju krajeva i početku svih ostalih početaka ostala rešena.

Ali zbilja ovoga puta.

Upravo sam prošla stazom smrti, ali bukvalno! Morala sam da uđem u kupatilo u kome se obesila sijalica! Umrla je na vrlo dramatičan način. A bila je tako mlada... Nedostajaće nam (ali zbilja), bla bla truć, idemo dalje, dok ne padne mrak ponovo i isisa naše duše. Nego, obesila se tako sijalica u kupatilu. A kupatilo, kao svako kupatilo, ima naviku da u goste prima jedne vrlo nepoželjne posetioce da u mraku obavljaju svoje tajne poslove za koje još niko nije saznao šta su tačno niti će, osim ako u kom slučaju nisu ONI. Kao da su neki fantomi ili serijske ubice ili tako nešto. Skeri O:... I uspem ja tu nekako da upalim sveću koju je nemoguće upaliti i koja nije ni sveća jer osvetljava bukvalno k'o moj mobilni, tako da džabe toliki trud oko sveće koja nije sveća [Neka žena u troli: "Moj sin je čovek. A ovaj čovek nije čovek!" FTW :DD]. To nije sveća! [Joey Tribbiani: "It's not a cat!" :D] Morala sam papuče da obujem, nisam želela da preuzmem toliki rizik da neobuvena hodam po tlu po kome haraju ONI!!!! Po TLU SMRTI I UŽASA NA KOME SU PLOČICE. I morala sam da budem na full oprezu i otvorim četvoro očiju od kojih imam samo dva [koji SCI-FI, brate!] u slučaju da me jedan od NJIH ne napadne sa leđa i otfikari mi glavu motornom testerom! Šta ONI misle, da sam ja živa i kad nemam glavu?! Lepo kaže ona badass izreka: "Mislim, dakle postojim." A ONI ne misle! Oni su hladni, ružni i krvoločni...i isuviše zauzeti ubijanjem ljudi da bi mislili. Mada do sad nijednog nisu ubili, but still - it's THEM we're talking about! I plus - kao profi stilisti, nimalo mi se ne dopada njihov look. Debele su i imaju tanke nožice i prepečen ten ko one fukse što viđamo svaki dan u školi, na ulici, na TV-u, itd, itb. I da, gade mi se!

Mada... Volela bih u sledećem životu da budem bubašvaba [OMG, I said their name, WE'RE DOOMED!!!!!]. Baš me interesira što to oni toliko zanimljivo rade po mrklom mraku. Stalno su u pokretu i uvek plotuju nešto. O: Možda su oni u stvari najveći narko-dileri na svetu? Biznismeni O: ... Ili možda svake noći imaju neke HOLY FUCKING JESUS orgije, pa oni tako isprepadaju ono preostalo životne energije u tebi jer neće da im se pridružiš? Ili - JOŠ GORE - šta ako one svake noći u kupatilo dovuku Gackta i Kiyoharua i plate im veliku sumu (verovatno od svog tod dilovanja) da im izvode one kul plesiće iz PV-ova "Vanilla" ili u Kiyoharuovom slučaju "TATTOO" ili "Sister"?! OH MY GOD, I KNEW IT! THEY BASTARDS! Oni će meni iza leđa da stave ono što ja najviše volim i namerno kriju to od mene samo da bi mi napakostili! I svim ostalim ljudima rade isto! WE MUST STOP THEM, BEFORE THE WORLD IMPLODES AND TAKES THE REST OF UNIVERSE WITH IT!!!!! OMG, idem sad slučajno da se bacim sa terase! VENGENCE WILL BE MINE!!!!!

P.S.: Ako se ne vratim, osvetite moju smrt!

Kapiram da se sve stvari dešavaju s razlogom (osim kad te kidnapuju vanzemaljci - oni to mogu kad hoćedu O:). Na primer. Prvo sam upoznala tipa koji je hot kao Kiyoharu i imali smo mnogo toga zajedničkog (The Sacred One, All That (redovno izmišljam nadimke za ljude)), ali sam odjebala od istog jer je narkos O:. Onda sam upoznala 2 tipa - jednog koji je hot kao Kiyoharu (Žohar-boy) i drugog sa kim imam mnogo toga zajedničkog (Wen). Al' nešto mi tu nije jasno... Pošto nemam razloga da odjebem od bilo kog jer su oboje sportisti (IGRAJ ZA ŽIVOT, DROGANE!!!! XD), je l' to onda znači da treba da izaberem obojicu? Jbt, ovo kao da sam prepolovila Sacreda na pola. Kažem vam ja, deco moja, vanzemaljci su krivi za sve. I sad, kad već imam u ponudi dve polovine, da li to znači da treba da ih spojim u jednu celinu? To bi bilo malo zajebano. Jer ne verujem da je iko izmislio dovoljno jak i dobar lepak koji bi mogao da zalepi 2 ljudska bića kako bi se na kraju dobio Kiyoharu. A možda i nije to... Šta je pisac hteo da kaže... Da imamo trojku? Hm. Šta bi Kiyoharu uradio...? Ne, ček', sine, on bi svakako imao trojku s nekim pre ili kasnije. WOW. Zamisli Kiyoharua sa Žohar-boyem i Wenom! BLOODY HELL! O: Nenene. Kad bi ja mogla da odlučujem, stavila bi Kiyoharua, Žohar-boya i Sacreda! SWEET MOTHER OF ALL THAT'S GOOD AND PURE!!!! *Q* Ali ne, pošto pisac nije toliki perverznjak kao ja, onda nije to.

"Ne, ne možeš ti da budeš auto, ja sam auto!" ZETSUBOUSHITA!!!! Isus je čizma! "Ja sam auto, imam auspuh, ti si čizma i imaš đon, samo da nisi Air Max, iako to nisu čizme. Ovo je X. Tu treba da dođemo da iskopamo blago."

Ali damn it, kako ne mogu istovremeno da dobijem i izgled i prsonaliti? I miris i ukus, bre! :Đ Al' jebiga, kako neki lik iz nekog stripa iz nekog časopisa koji smo dobijali u II ili III (koliko I O:) razredu osnovne kaže - "To je lako, zato nećemo tako!" GDE MI JE PIVO?!?!

WOO, opet me uhvatila "Phobia" groznica! Kisui FTW :D. Sabijaju. Ću da pevam! Oldskul visual kei <3.

Ana Karenjina je kurva. Tolstoj je bolestan čovek.

...

U stvari, Tolstoj je mrtav.

Hm. Pa njega svakako boli kurac. Ostavio je nama, mlađim naraštajima dve kilometarske knjige da njima uskratimo sebi život za... Pa, ni za šta drugo nego za dve kilometarske knjige! Aleluja!

Mogao je bar da da nazive poglavljima, sadista jedan. Šta je tu teško?!? "Poglavlje u kome se konačno pojavljuje Ana Karenjina i čitaoci bar malo shvataju smisao čitanja ove knjige". Ili "Poglavlje u kome se Ana Karenjina konačno baca pod voz i život čitalaca ponovo dobija svoj smisao". A, kao specijal - "Poglavlje koje u stvari nije dosadno čitati i u kome je suština čitave priče u stvari vidljiva" pa da pročitamo samo to poglavlje i lepo skontamo sve i nastavimo sa svojim životima k'o ljudi.

I tako. Sad se ja tu lepo pitam... Da li da lepo dokažem N. da sam mnogo lepša i mnogo zabavnija od A. koja bajdvej podseća na časnu sestru i sva mi je nekako ulickana i nekako "NJAAAAAA-BLAAAAAA" tako da bi bilo bolje da se on lepo zaljubi u mene ili da baš onako mazohistički propustim sve to čitajući o tuđoj ljubavnoj drami i do kraja života ostanem dokona usedelica koja živi samo od tuđih reči i iskustava?

Al' pošto veći sam Džibus zna kako umem samoj sebi da sjebem život propuštajući one prave stvari zbog nekih bezveznih, mislim da nam je i vrlo poznat odgovor i na ovu bezveznu ali za čovečanstvo korisnu dilemu.

Tako da...

Ano Karenjino, ako si u knjizi uspela da se kurvaš sa svim onim muškarcima, možeš i sa mnom! COME ON, BIATCH!!!

Da li ja to tripujem nešto ili se to ljudima nos zaista uvećava kad omatore? Jer. Gledam ti ja "Ice my life" PV od "Kuroyume"-ta uz prvu jutarnju KOOOFIII i Kiyoharua kako se kurva po spotu. I opazim... Kiyoharuov nos u njegovim "Kuroyume" danima (which were, like, sooo awesome sudeći po live klipovima sa mnogo podosta fanservice-a xD) bio mnogo manji, tanji i lepši. A sada kad ga gledamo, videćemo jedan nos sa rukama i nogama i mnogo dobrim smislom za odevanje i estetiku uopšte. E sad, back to my side of story... Ja trenutno jesam nos sa rukama i nogama i mnogo dobrim smislom za odevanje i estetiku uopšte, plus - ja kafu mnogo volim da pijem, pogotovo ujutru uz PV-ove milog mi "Kuroyume"-ta. I pokušavam sad da otkrijem logiku daljeg nizanja istorijski bitnih momenata u mom životu. Hoće li se ovaj nos koji peva, koji priča, koji hoda, pa čak i razume koji delić japanskog jezika (što zvuči smešno kad se shvati bukvalno) u mojoj daljoj budućnosti pretvoriti u intergalaktičkog giga-imperatora u svetu noseva ili kad bismo gledali sudbinu divnog nam Kiyoharua - koji je prvo bio princ na belom konju, pa onda nos na belom konju - i umešali tu sva ta čudesa obrnute filozofije - moguće je da ću ja u svojoj daljoj budućnosti izvršiti metamorfozu - iz 8. svetskog čuda also known as čovekolikog nosa serijskog ubice u Kiyoharua u svojim "Kuroyume" danima! HELL YEAH and I would be honored to be in that kind of situation! I šta drugo da kažem nego - KEEP YOUR EYES ON ME, LADIES!!! (misliiiim, kad omatorim xD)

P.S.: AND DON'T FORGET MY SWEETY ASS!!!! XDD

Ja i dalje ne kapiram koji će mi u životu matiš? Da li će mi uopšte ikad zatrebati sinusi, kosinusi, prizme i te gluposti? Dovoljno je da znam da množim, delim, sabiram i oduzimam! Ionako čovek posle sve zaboravi. Moja mama je bila vukovac i ubijala se od učenja u gimnaziji, a sad se ničeg ne seća iz matiša. I što ja sad džabe da učim neke predmete kada mi neće ni trebati? Protestujem!!

Ili istorija. Kako ja da znam da li je neki istorijski događaj (krenuh da pišem "dogaćaj" XD) istinit kada ga nisam ni doživela? Svi lažu. Tako kaže doktor Haus, a kad doktor Haus nešto kaže, onda je to tako. Jedino za šta sam 100% sigurna, a da je deo istorije, jeste ono što se desilo meni. Juče sam išla do "Lorija" i kupila zeleni čaj. To je za mene vrlo bitan istorijski momenat jer ja zeleni čaj mnogo volim. A ne neki tamo rat, revolucija, kurac-palac. Ovo što ja pišem je revolucija, a ne neki tip što ubija ljude da bi dokazao neki svoj stav! On je pozer, jer misli da će ratom doneti mir u svetu. Učili su me da se ovako nešto zove paradoks. Je li je?

I zar je toliko bitno koliko redova odvajam u poslovnom pismu i šta je podvučeno, šta stacionirano?! Bitno je da su podaci tačni i da je tekst jasan. I ona glupa proseravanja tipa: "Sa nadom u dalju uspešnu poslovnu saradnju srdačno vas pozdravljamo". Zašto jednostavno ljudi ne napišu: "Ajd, uzdravlje", "Call me, sexy" ili "Flekava ti majica!" Ovo je Srbija, ljudi u odelima ne bi trebalo da se prave da su ono što nisu samo zato što nose odela! Ionako su kada se vrate kući isti kao i svako drugi: "ŽENO, 'DE JE TAJ HAS?!?", "Jebem ti ovu državu!", *zvuk podrigivanja*.

Ljudi unose toliko bezveznih nepotrebnih stvari u svoje živote koje im posle samo stvaraju stres. Ionako je mnogo stresa oko nas. Ako ne možemo da uklonimo taj, možemo bar onaj u nama. Svet je gladan i mnogo besan, možeš biti isti kao i oni pa da se svi međusobno pokoljete ili da se zavališ, pustiš neki kul zmju, kuliraš i tako doživiš stotu ne kajući se ni za šta. 

A ja neću da budem uspešni biznismen. Radim ovo samo da bih završila nešto što daje dobru diplomu, čisto za svaki slučaj. Ja ću da budem andergraund. Radiću ono što volim. I nije me briga za posledice, jer su one ionako veće kada radiš nešto što mrziš, a onda mogu umreti od srčanog udara, nervnog sloma i sličnih gluposti. A ja nikada neću umreti jer ću biti srećno dete. I tačka.

Why's all the rum gone?!